priznajem ti da je užasno glupo
da slušam Malerove simfonije
u sobi mračnijoj od straha
zato što je to radio
pijani pesnik iz Amerike
mater mu njegovu.
svet je pust
na cesti se ništa uliva u ništa
sad kad smo daleko
i kad ne postoji način da
te sretnem
dok se prenemažem trotoarima
sa mamurnom hordom.
da sam to znao
rekao bih ti mnogo ranije
da neću da te gledam našminkanu
preko ekrana
što ga oboje prskamo asepsolom
kako se foliraš
i da perem ruke jer sam ti dotakao oko
koje u nekom prašnjavom stanu
na kraju sveta
sada blene u zvezde.
hoću da sam kometa
da se obrušim na ovaj musavi svet
pa da se ti i ja opet
nekad
negde
rodimo
kao Adam i Eva.
Da se ovešamo zmijom
o to šugavo drvo
ako opet zgrešimo
jebala nas jabuka.
šta mi sad vredi to što zevam
u futurističke slike
i čitam šta su drugi rekli o nebu,
kad mi se kerovi šunjaju ispod prozora
a ljudi su se sakrili iza roletna
da slušaju Malera
i čitaju nekog rošavog bludnika
iz Los Anđelesa,
mater mu njegovu.
Drugi dan izoalcije 18. mart. 2020
