Iskreno bi bilo
prema svim
feniks-strahovima
rođenim iz
mog pepela
da makar sebi u bradu
izreknem psalam
u kome mesto gospoda
dozivam
sve one
čije sam ime
u jutrima
sa flekama
od tuđih sudbina
pokupljenih u baštama
provincijskih kafana
dovlačio doma
gde me dugo nije bilo
Slavite Gospoda jer je dobar
I slavite one
prave i promašene
jer su i one bile dobre
onda kada vama
nije bilo dobro
tako bi nekako zvučala
ta bogohulna
svinjarija
u kojoj nemušti pesnik
pokušava da prespoji
veru na fazu
a razum na nulu
i proba
da dobije molitvu
u kojoj nema
imena
ni sećanja
ni projekcija
nego samo stvarnost
takva, bela
kao što jeste
kao Čajkovski u b-mollu
negde na ivici usana
