Misliš, ako zanemimo,
da će prestati bujica
u koju smo se zajedno
survali
onda kada su male reči
zapušile slivnik?
Da će gradovi umeti da oćute
sve što smo im oboje šaptali u asfalt
jer smo samo tamo smeli
da se kažemo naglas.
Nismo ti mi refren
nekog čaršijskog šlagera
pa da nas zaborave
ili preskoče
pijani kafanski tamburaši
mi smo bluz
što ti se uvuče u uši
u tramvaju
ili u liftu
gde smrdi na komšiju molera
sa nekog tamo sprata
što spava sa cigarom među zubima
Sad uzalud vrtiš drugu ploču
na gramofonu sa zarđalom iglom
koji si pazarila na buvljaku
i zalud ti te besmislice
što ih provetravaš uz jutarnju kafu.
I meni badava što lažem svet
kako sam tu neki pesnik
a svi me već znaju
običan lažov
što se udvara zvezdama
i flertuje sa tišinom
da u njoj nađe tebe.
Ali, Boga ne mogu da isfoliram
jer je on već bio ja
pre nego što je isplanirao
da me zarazi tobom.
