neće draga, neće svet biti bolji
obećavali smo i posle kuge
pa su gurali ljude u komore
i vešali bedne pesnike
šatro zbog žena.
ne nadaj se,
zaklinjali smo se,
samo da prođe kolera
a onda brojali šrapnelska zrna
umesto poljubaca.
I danas se češemo po džepovima
tražimo bombu,
jer smo tako navikli.
I detinjstva na mirišu na krv,
draga
neće, neće svet biti bolji.
moglo je
već prokletih million puta
ali smo ispadali pizde,
dobro, možda ne ti i ja
ali
hej,
nismo se bunili.
šta si ti znala,
osim da bežiš u svet,
i da me ostavljaš
da slušam Arsena
e
da sam bar mogao da
ga napijem uz njegove pesme
ma,
šta mi on tu priča o moru.
draga
kako misliš da svet bude bolji,
kad to nismo
ni ti
ni ti
niti ja.
