Jutros su dovezli kolica sa peskom
i rasuli ga po dvorištu.
Dva mračna tipa sa gustim veđama
rekli mi: hej mali
ovo je za tebe
ta tvoja umetnost ne vredi više.
Nije to bilo dovoljno da zatrpam
sve reči što sam prevalio preko usana
ni da posadim drvo
od kog sam otimao sinove
da po njima cedim mastilo.
Sitno sejani pesak
mogao je biti kuća
ili igralište za decu
čak hteo da odbrojava dan
ali eto ga, u mom dvorištu.
I pišem po njemu
Trešnjevom granom
Poemu o mladosti.
Urezao sam tvoje ime
krupnim slovima
da ga teže oduva vetar.
