Meni je šank bio oltar
tamo sam gledao Boga kako pleše
po lagunama debelog dna
gde je već počeo cunami.
Odatle sam ti dobacio
Da ne počinje sve od nas
I da paziš kako živiš
Jer smo dušu dobili za džabe
kao marendu
ili kao ispranu uniformu
ali svejedno
to nije razlog da je zgužvamo
jer ko zna kome će pripasti kad se odselimo
tamo sam ti pričao da sam oblak
tamni kišni oblak što svetli kad je mrak
i što lepo pozira
ali boli kad iz njega poteku kiše
ili udari grad.
A ti si svima pričala kako voliš oblake
I stavljala ih u torbu
Virili ti iz džepova
Sušili se u vešeraju
Meni je šank bio oltar
gde sam kockao dušu
i stavljao je na doboš
nudio je ispod cene
i urlao aleluja
samo da je neko što pre odnese dovraga
da je ispere ili otrese
kao što se otresa čaršaf
ili perut
pa mi je vrati nazad vedru
kao tvoje detinje oči
što su u mojoj duši tražile dim
da ih zakrvavi i da zasuze.
